Za one koji danas nisu imali prilike da pogledaju vesti, jutros je preminuo sportski novinar i komentator Duško Korać.
Jedinstven u svom načinu rada, britkih reči bez imalo lažnog morala, u svoje prenose je uspevao da utka ljubav prema ovom poslu, te izjave koje će bez imalo sumnje ostati u našim sportskim antologijama.
Bilo je svakako i bisera, izjava kojima se od srca mogla da nasmeje čitava nacija, ali je znatno više bilo rada koji je gledaocima držao pažnju, od početka do kraja. Prenosi atletike, Kraljice sportova, pomno su praćeni upravo zbog njega, iako se rado pamte i prenosi drugih disciplina, poput odbojke i plivanja.
Gospodin Duško Korać, nije bio deo nijednog kalupa. Zbog svojih stavova, često je bio u nemilosti uređivačkih politika, što ga nije sprečilo da do poslednjeg momenta u programu, ostane dosledan sebi i svojim idealima. Samouveren, tvrdoglav, jedinstven.
Ostaće zapamćen kao nemilosrdni kritičar svega neporecivo negativnog, čija je svaka opaska bila za dobrobit srpskog sporta, ali i veliki poštovalac sportista širom sveta, od kojih će se uvek izdvajati Jelena Isinbajeva i Jusein Bolt.
Oduševljenje i iskrena sportska ljubav iskazana prema “Jusi”, tokom svakog od prenosa, nedostajaće onima koji su uz njega odrasli, ali i onima koji zapravo neće imati prilike da uživo vide šta su propustili.
Rasti uz staru školu srpskog sportskog novinarstva, pre tačdaunova, tranzicija i bazerbitera, bila je privilegija. Videti da se kompetencija novinara ne ogleda u brzini izrecitovanih statističkih podataka, ili glasovnim imitacijama, već u nečemu mnogo jednostavnijem i većem. Čistoj posvećenosti i ljubavi prema sportu.
Možda za neke nije bio najbolji, bez sumnje je bio jedna od kontroverznijih ličnosti našeg medijskog prostora, ali nije mu se mogla osporiti originalnost, te neskrivena emocija pri istinskoj pobedi sporta nad svim ostalim faktorima. Na tome mu moramo biti zahvalni.
Ne znam da li je ovu pesmu voleo, ali govori ono što se za Duška Koraća moralo priznati. Totalno drukčiji od drugih.