Sve je počelo sa Ronaldinjom. U školi smo se okupljali oko telefona onoga ko je tog dana imao najnovije hajlajtse. Svako je čuvao gif Barsinog grba koji svetluca. Ispod su bile napisane reči: Més que un club – Više od kluba. Tada samo slogan na drugom jeziku, pokazao se gotovo sudbinski.
Fudbalski klub Barselona doveo me je do grada Barselone, sve do arhitekture, istorije i ritma života koji neverovatno podseća na Beograd. Od puta s aerodroma ka gradu koji izgleda kao da prolazite kroz delove Novog Beograda, preko pešačkih zona i malih parkova sa klupicama gde se sluša muzika s telefona. Blisko, prepoznatljivo, naše – iako je njihovo.
Prepoznavanje se može pripisati tome što govorim španski i katalonski. Radovima koje sam pisala o delu Antonija Gaudija, analizirajući njegovu upotrebu prirodnih formi i geometrijskih konstrukcija koje prkose zakonima fizike. Tu je i more… Kako god okrenete, Barselona je jedini grad osim Beograda koji osećam zaista svojim. Bilo da sedim na plaži ili šetam u ponoć kraj Kase Batljo.
Poznat osećaj stadiona Olimpik i novinarska struka
Posao sportskog novinara vas neminovno vodi na stadione. Stalno i rutinski. Zato je moja prva poseta Olimpijskom stadionu Luis Kompanjs bila potpuno prirodna. Jedino rečeno u mejlu potvrde: ,,Dođite barem sat vremena ranije i lepo se provedite“. Naravno da sam došla tačno u minut, na intonaciju Barsine himne, ali bez ikakve tenzije u vazduhu. VIP zona u kojoj sam se nalazila, bila je idealan poklon sportskoj novinarki.
Prijatna atmosfera bez dignutih noseva i šljaštećih brendova. Oko mene su sedeli većinom lokalci koji znaju da nabroje sve igrače Barse B. Telefoni su pred licima tek toliko da snime proslavu gola i najdražeg prvotimca. Na poluvremenu i nakon meča: DJ, sveže sečena pršuta, školjke, kavijar, kanapei, takosi, slatkiši i pivo iz vinskih čaša. Klinci, sasvim očekivano, jure do ploče sa svežim vaflima.
Sam regionalni derbi između Barselone i Real Sosijedada predstavlja interesantan primer remećenja presinga Blaugrane i njenih zvezda. Svojevrsno hvatanje na iznenađenje je dovelo do dominantnog izdanja gostiju tokom prvog poluvremena. U nastavku, Flik je pritegao uzde, Barsa je pronašla svoj tempo, a nešto kasnije i pobednički gol za konačnih 2:1.
Nedelju koju su svi na stadionu očekivali, izuzev sektora gostujućih navijača u belom, pogledajte u kompilaciji ispod.
Domaća publika je ovacijama dočekala Jamala, Pedrija i Levandovskog, a fanovi svih uzrasta su jurnuli do ograde u nadi da će dobiti dres ili slikanje. Primirje pre povratka kući.
Proslava Merse i gužve u saobraćaju
Merse na katalonskom znači Milost i predstavlja prazničnu nedelju posvećenu Milosrdnoj Devici Mariji. Proslavlja se krajem septembra narodnim igrama, hranom koja se u ogromnoj meri zasniva na mesu, raznovrsnom muzikom i vatrometima. Zato je i nakon utakmice bilo koncerata na više lokacija. Posledično, uz zatvaranje pola grada. Navijačima je preostajao dugi odlazak pešice ili kratka vožnja autobusom, pre nego što je i tu vozač na katalonskom povikao: ,,Zadnja!“. Izađete ispred neke piljare, uz svest da odatle treba ići pravo…
U prolazu vidite i dotične vatromete sa poslednjeg dana proslave. Neprevaziđeni smo u pirotehnici i tu je tačka svake diskusije.
Izveštavanje iz Španije
Kada je reč o profesionalnom frontu, biti sportski novinar u Španiji je neuporedivo lakše nego na Balkanu. Daleko od toga da ne postoje poteškoće, ali… Prilična je ironija što u drugoj zemlji jednostavnije dođete do akreditacije za fudbal ili košarku nego u rodnom gradu.
Ne morate biti poznati niti deo velike publikacije da bi vam klubovi otvorili svoja vrata. Mnogi španski klubovi cene nezavisne medije i žele da privuku što veći broj mladih novinara. Razumeju važnost onlajn novinarstva. Zato PR službe ne moraju da vas vole ili da vam traže preporuke. Pošaljete mejl na vreme, odgovoriće vam do sutra. Kao što im posao i nalaže.
Sasvim drugačija slika u odnosu na Beograd i utakmice koje su od moje lokacije udaljene jednu vožnju prevozom. Nekada ljudi koji vas vide i poštuju nisu oni koji vas gledaju godinama. Ako ništa drugo, umem da se nasmejem ironiji, kao i da budem ponosna na činjenicu da se moj rad ceni i daleko van našeg podneblja.
Barselona – Više od grada
Kao što vidite, Barselona nije samo Gaudi, more, fudbal i neverovatne fasade; kao potvrda da ova primorska metropola kroz istoriju nije pretrpela rane koje naš Beograd nažalost jeste.
Suština Barselone se sastoji iz osećaja poznatog. Čak i kada nekom ulicom koračate po prvi put ili vidite spomenik u parkiću ličnosti kojoj ne znate ime. Ukratko, veliki, primorski Beograd. Osećate se kao da ste kod kuće, iako je voljena kuća udaljena dva i po sata avionom.
Ljubav koja traje.
Pratite SidelineSRB na Instagramu i podržite nezavisno novinarstvo na Pejpalu.