Srpski vaterpolisti nisu uspeli da se plasiraju u polufinale Svetskog šampionata u Južnoj Koreji. Posle dvanaest godina, Delfini su ostali bez postolja, a javnosti više nisu dovoljno dobri.
Četvrtfinale Svetskog prvenstva bio bi solidan rezultat u bilo kom sportu, osim vaterpola. Delfini su nas navikli na pobedničko postolje i razmazili redovnom dozom zlatnih medalja. Aktualni evropski i olimpijski šampioni koji su plasman na naredne Igre u Tokiju izborili osvajanjem Svetske lige, morali su u nekom momentu da zastanu.
Podmlađeni sastav selektora Dejana Savića, bio je namenjen proširenju igračkih opcija za budućnost i odmaranju standardnih prvotimaca poput Filipovića i Prlainovića.
Umesto najjačeg sastava, Savić je izveo kombinovanu ekipu, sa sedmoricom mladih, budućih nosilaca igre Srbije u narednoj smeni generacija, koja će neizbežno uslediti nakon ovog olimpijskog ciklusa.
Iako nas često uveravaju u sasvim suprotno, neophodno je zapamtiti da su i vaterpolisti samo ljudi, koji nisu fizički u stanju da igraju svih dvanaest meseci na najvišem mogućem nivou. Niko nije.
Zato je na ovoj generalnoj probi za život posle Tokija, Srbija poražena od selekcije Španije. Razumljivo je Savić vikao na svoje igrače tokom tajm-auta, međutim nije ni to pomoglo.
Furija je tempirala formu za Južnu Koreju. Za razliku od izdanja prikazanog na Superfinalu Svetske lige u Beogradu, Španci su bili znatno aktivniji u napadu, a greške Delfina su olakšale posao momcima u prugastim kapicama.
Vaterpolisti Srbije vraćaju bez medalje po prvi put od Svetskog prvenstva u Melburnu, već davne 2007. godine.
Kontinuitet u medaljama, najčešće zlatnim koji je trajao preko jedne decenije, ogroman je uspeh, zajedno sa činjenicom da Srbija može rasterećeno da dočeka narednu olimpijsku godinu.
Dalja budućnost je takođe svetla u trenutno najtrofejnijem srpskom sportu. Kadeti do 15 godina zauzeli su prvo mesto u grupi na Evropskom prvenstvu u Burgasu. Predvodi ih fenomenalni Živko Gocić koji je iz bazena uspešno zaplovio trenerskim vodama.
Imamo kvalitetne igrače, dokazano stručan kadar i šampionsku tradiciju koja se sigurno neće izgubiti jednim četvrtfinalnim porazom.
Samim tim se nameću pitanja:
Zašto svi objektivni uspesi postaju irelevantni nakon prvog, retkog poraza? Zašto je lakše fokusirati se na jedan loš rezultat, umesto na dvanaest godina dobrih partija? Zašto je sada bitno ko će osvojiti Svetsko prvenstvo?
Konačno, zašto nam sada ni Delfini više nisu dovoljno dobri?