U gradu poznatijem po hokeju i košarci, grupa mladića se bori za fudbal. Napredovali su četiri ranga u tri godine, a tek su počeli. Pročitajte na SidelineSRB sve o želji uspešnih amatera da postanu još uspešniji profesionalci.
U gradu na ušću Kazanke u Volgu, Rustem, Stanislav i Artur vode fudbalski klub. Groza Kazan je nastao 2015. godine pod nazivom Dinamo 18, u čast Osamnaeste gimnazije koju su pohađali Stanislav i Rustem, momci iz osnivačke ekipe, kojima se pre dve godine pridružio Artur. Snovi o zajedničkom timu su konkretizovani upravo na školskim terenima.
Međutim, ime je promenjeno u martu ove godine, a Groza ima novi minimalistički grb i moderne dresove koje možete naručiti ovde.
Glavni trener German Kovalenko sa petočlanim stručnim štabom vodi ovu neobičnu, mladu ekipu. Njihovi pogledi na fudbalsku igru, vraćaju veru u istinsku ljubav prema sportu, koja uz modernu logistiku pravi značajne rezultate.
Pored interneta je nebo granica. Nemate sponzore? Priđite im bez posrednika. Fale vam termini za prenos? Postavite kamere za lajv na Jutjubu. Upravo je internet spojio Grozu i mene, pa u nastavku sledi prvi deo intervjua sa jednim od najdražih timova ljubitelja alternativnog fudbala.
Razgovarali smo o sportu, logistici, životu u izolaciji i daljim planovima. Za početak odgovara rukovodstvo, dok vas u drugom delu specijala iz Kazanja čekaju igrači.
Šta svet treba da zna o Grozi?
Mi smo amaterski fudbalski klub, u zemlji gde većina klubova igra pod pokroviteljstvom države, a jaz između bogatih i siromašnih je ogroman. Mi svim srcem volimo fudbal i želimo da dokažemo kako trošenje novca iz državne kase nije neophodno za rast i razvoj. Uspeh se može dostići sopstvenim radom i kompetentnim marketingom. Počeli smo od amaterskog nivoa u šestom najnaseljenijem gradu u Rusiji, ali želimo da dostignemo profesionalne vode.
Uspesi su prisutni i van terena:
Medijski smo najaktivniji klub na području Volge. Najveći broj pratilaca imamo na ruskoj mreži VK, a vodimo naloge na Fejsbuku i Tviteru, uz prenose svih važnih mečeva. Prvi smo organizovali prenos sa engleskim komentatorima dostupan u Rusiji i ostatku sveta, a tu je i televizijsko prisustvo. Želimo da stvari učinimo interesantnim za navijače.
Kako se momcima iz Kazanja čini pažnja na društvenim mrežama? Dopada nam se, ali nameće nove odgovornosti, jer sada moramo da održavamo svetski nivo. Za sada dve osobe vode naše Fejsbuk i Tviter naloge,a na engleskom govornom području nas je promovisala stranica RUSNLF (koja se bavi zonskim fudbalom u Rusiji van granica Prve lige, prim. aut).
Razmišljaju o dugoročnim marketinškim ciljevima:
U Rusiji se klubovi nedovoljno bave promocijom. Želimo da stvorimo prepoznatljiv brend sa snažnim prisustvom; da nađemo sponzore, promovišemo igrače i napredujemo dalje. Ovi ciljevi su mogući tako što ćemo biti zanimljivi javnosti i monetizovati to interesovanje.
Do sponzora teško i bez odgovora
Većina amaterskih timova u Rusiji nema sponzore u pravom smislu te reči, već donatore. U pitanju su ljudi sa mnogo novca ili pojedinci koji su iz prijateljstva odlučili da pomognu određenom klubu. Kada je reč sponzorstvu od strane lokalnih kompanija, ta opcija je nedovoljno razvijena.”
Organizacije koje prihvate da vas saslušaju, uredno traže da im pošaljete ponudu, što ćete uvek brižljivo uraditi. Međutim, odogovor najverovatnije nećete ni dobiti. – kažu u Grozi.
,,Naš trenutni sponzor Lesograd je iz drvne industrije. Sarađujemo sa kompanijom Lupine Travel iz Velike Britanije, koja nam pomaže u organizaciji prijateljskih mečeva… U spisak sponzora je trebalo da se upiše još jedna firma, međutim tada je započela globalna pandemija Korona virusa.”
Ne broje milione. Godišnji budžet je između jedanaest i dvanaest hiljada funti. Deo te brojke dolazi od samih igrača, kroz članstvo, stoga je novčana nadoknada niska. Međutim: U potpunosti radimo za nju – uveravaju mladi igrači.
Odustajanje od fudbala i topli zec
Bez fudbalera, nema ni Groze,koja od ove sezone ima i Drugi tim, a svako poznaje barem jednog saigrača koji je morao da napusti sport.
Mnogi su prestali da igraju, obično usled ozbiljnih povreda. Najčešće stradaju kolena. Imamo nekoliko poznanika koji su prosto želeli da se bave nečim drugim i posvete svoje vreme prijateljima i karijerama. Takođe, bilo je i momaka koji nisu mogli da podnesu teret sporta…
Navode i lepe primere: Mnogi su pored fudbala završili škole i diplomirali.
Put svakog novog igrača je, kažu, jednostavan: Svaki novi fudbaler dobije dugu listu obaveza i odgovornosti koju potpiše krvlju. (smeh) Šalimo se, naravno. Zapravo, još nismo dostigli nivo potpisivanja ugovora, ali planiramo da uvrstimo ovu formalnost. Osim toga, insistiramo na poštovanju pravila, redovnom plaćanju članarine i davanju intervjua. Kada je reč o ritualu ulaska novog člana ekipe, standard je isti za ruske timove – topli zec.
Budućnost, Mundijal i ljudi koje ne zanima fudbal
Ogroman je problem tranzicija igrača iz mladinskog uzrasta fudbala u profesionalne vode. Veliki broj jako mladih igrača odustane čak i od amaterskog nivoa igre, jer se posvete učenju, porodici; deluje da ne postoji način da se sve obaveze pomire… Želimo da im damo novu šansu za bavljenje fudbalom.
S druge strane, gotovo svi profesionalni fudbalski klubovi su podržani novcem iz državnog budžeta. Samim tim, izuzetno važne odluke o sudbini jednog kluba donose ljudi koji nisu preterano zainteresovani za fudbal. -otkrivaju iz Groze.
Pristup promociji i razvoju klubova često je daleko od idealnog: Sami klubovi ne rade gotovo ništa kako bi doprineli sopstvenom razvoju. Profesionalni klubovi nestaju na godišnjem nivou. Čak su vrata zatvorili i prošlogodišnji finalisti Kupa.
Stadioni izgrađeni za Mundijal 2018. su neverovatni, međutim Premijer ligu može da igra samo dvadeset klubova, tako da ostatak infrastrukture nema kome da doprinese. – navode pretendenti na dalji ligaški napredak.
Tokom proteklih nekoliko godina se radi na ideji privatizacije klubova, što bi doprinelo njihovoj većoj nezavisnosti. Možda će tokom pandemije doći do još bržeg ozvaničenja takve odluke, a za nas je važno da budemo spremni, kako bismo dobili priliku za dalji razvoj. -ističu momci iz Kazanja.
Dok se sneg u Rusiji uveliko topi, a svet čeka na kraj pandemije, ljubitelji lopte su se uveliko uželeli fudbalske igre. Kako se igrači bore sa izolacijom i šta ih najviše raduje u sportu, čitajte u drugom delu.
Pratite SidelineSRB na Instagramu.
1 Comment
Comments are closed.