Fudbalski dresovi su izvor beskrajnog ponosa miliona, ogledalo boja tima, klupskih vrednosti, te ljudi koji ih nose. Od kada je profesionalnog fudbala, dres je mnogo više, od obične majice. Razdvajao je sportske heroje od običnog sveta, bio simbol pripadnosti, tradicije.
Uz promenu strukture, ide i standardna promena dizajna, kojom klub obeležava svoj deo tržišta. Fanovi širom sveta se mesecima unapred raduju novim garniturama, uprkos znanju da neće biti nimalo jeftine. Ipak je dres svetinja za milione. Ali uvek će se naći ekipa, koja će pristup dizajniranju opreme preneti na sasvim novi nivo. Samim tim se javljaju dresovi koji su neobični, nerazumljivi ili prosto ružni.
Ovo je lista nekih od najgorih, u istoriji modernog fudbala. Brojeva nema, tako da svoje “favorite” procenite sami.
Krećemo od trenutnog evropskog šampiona, Barselone. Godine 1995. Barsa je želela da u gostovanjima pokaže nešto novo. Dizajneri Kappe, su smislili… Ovo. Lepota dizajna, koja je uz minimalnu varijaciju boja, opstala čak dve sezone.
Sledi remek-delo španskog umetnika Darija Urzaja. Svojim dizajnom je želeo da napravi revolucionarni dres, te 2004. godine. Umesto toga, nastala je tzv. “oprema kečap”. Prva postava ga je nosila samo jednom, i izgubila. Zato ga navijači smatraju u najmanju ruku maleroznim.
Dres je sada u muzeju Atletika.
Dizelaški duh nije zaobišao ni Škotsku, tada ranih devedesetih. Ovo je dres glazgovskog Seltika, iz 1991. godine. Skoro da možete da zamislite šuškavac preko njega, i Air-Max. Naravno, sa debelim belim čarapama.
Prethodnik zeleno-braonkaste kombinacije (1989-91) je bilo upravo ovo ludilo, boje banane. Naravno da se od etiketi očekuje: ,,100% poliester”.
Ostajemo u Škotskoj. Na još dres, do dva.
Godine 1953, fudbalski klub Dandi, želeo je da inkorporira tradicionalni motiv tartana u fudbal. Završni proizvod je svakako zanimljiv. Naravno, ekipe širom zemlje su doživele patriotske momente tokom osamdesetih i devedesetih, tako da se tartan vraćao iznova i iznova.
Godina 1993. nije samo iznedrila hiperinflaciju i redove za hleb. Stari dobri Dandi, podario nam je još jedan zanimljiv dres u duhu ovog vremena.
Hadersfild, iz 1992. godine. Ostavljeni ste da sami uživate u prizoru.
Naredne godine, stvoreno je ovo. Prethodnik je svakako nadmašen, a ekonomu ne zavidim.
Novi dokaz da su devedesete bile u najmanju ruku vesele. Hal siti i njihov tigrasti motiv iz iste godine, koji je potrajao čak naredne tri sezone.
Engleska fudbalska reprezentacija je golmana Dejvida Simana stavila na muke neonskih boja. Sledi dres iz 1996. godine, koji nije ni potrebno previše komentarisati.
Ni Arsenal nije štedeo svog golmana, Dejvida Džejmsa. Varijacije između narandžastih, te ljubičastih tonova mu sigurno nisu olakšavale život, sredinom devedesetih.
Još jedan golmanski dres, i to nacionalne selekcije. Dovoljno je reći: Estonija.
Notinhem forest je takođe imao određenih izleta. Ova crno-žuta garnitura potiče iz 1997. godine, a dizajn se zadržao i duže nego što je trebalo.
Ni Fjorentina se nije najbolje provela devedesetih godina prošlog veka. Iako su italijani poznati po dobrom ukusu, čini se da je neko od dizajnera obraćao nedovoljno pažnje i stvorio ,,Svastiku”. Samo pogledajte ramena i biće vam jasno.
Dres je morao da bude povučen, zbog reakcija javnosti.
Barselona je ulaskom u novi milenijum ipak pokazala da joj nedostaju devedesete. Tada debitant, Andres Iniesta je započeo svoje dokazivanje u prvom timu, noseći ovaj bež dres, koji je imao i odgovarajući odsjaj.
Barsa je imala još zanimljivih izbora. U sezoni 2011/2012, Katalonci su svetu otkrili još jedan neonski dizajn. Poređen je sa markerima, citrusnim voćem i raznim letnjim koktelima. Jedno je sigurno, nisu mogli da ostanu neprimećeni na terenu, ni da su to želeli.
Epski dizajnirani dresovi nisu samo za najjače lige. U italijanskoj Seriji B, fudbalski klub Ređina je prikazao posebno dizajnirane garniture, u čast lokalnog derbija.
La Hoya Lorca, klub iz tada treće španske lige, je poželeo da u sezoni 2013/2014 svojim navijačima podigne svest o zdravom životu. Zato su dizajnirali “brokoli seriju”, koja je povremeno bila poređena i sa graškom.
Dres je trebalo da zaista promoviše brokoli, kao jednu od najvažnijih poljoprivrednih kultura te regije. Možda bi transparenti na stadionu bili bolje rešenje.
Španski fudbalski klub Guihelo (Guijelo), započeo je novu sezonu u dresu posvećenom jednom od glavnih nacionalnih proizvoda. Jamón ibérico je vrsta pršute, kojoj je ekipa iz Salamanke želela da ukaže posebno poštovanje, na radost svih ljubitelja mesnih prerađevina.
U svojoj prvoj utakmici, mlade pršute su pobedile u Kupu Kralja, načinivši tako istorijski uspeh. Ko zna, možda je hrana ipak talija.
Sledi ponovni povratak u devetesete, uz ekipu Šturm, Grac i njihovu opremu za novu sezonu.
Šećer za kraj. Fudbalski klub V-Varen iz Nagasakija ove godine proslavlja desetogodišnjicu postojanja. Jubilej koji svakako treba obeležiti. Japanci su to učinili ovako:
Ni ova lista nije konačna, a sudeći po izborima boja za narednu sezonu, biće vremena i za dopunjavanje.