Tanka je linija između potpune sigurnosti u pobedu protiv Brazila i remija sa Kamerunom; očekivanja polufinala, razbijanja televizora i ljutnje navijača. Za Srbiju, zemlju koja uprkos svemu živi za fudbal, ta linija je još tanja.
Bili smo spremni na proslavu titule u punom jeku sezone slava i nedelju dana narodnog veselja. Malo šale i podizanja raspoloženja dok se sitno brojalo do početka Svetskog prvenstva. Međutim, u zbilji su ostale realne, visoke ambicije, zasnovane na sjajnim izdanjima Orlova. Tu su Brazil, Španija, Argentina, ali tu smo i mi. Lepo je bilo postati deo ovakvih razgovora.
Podignute glave su Orlovi izašli pred Nejmara i družinu. To nije prošlo kao što smo očekivali. Zatim su reprezentativci Srbije danas dali tri gola Kamerunu i… Tu se zaustavili. Zašto? O čemu su razmišljali naši momci tokom ovih devedesetak minuta, možemo samo da nagađamo. Ono što jeste evidentno je neophodnost psihološke pripreme, kako bi se igrači bolje nosili sa enormnom količinom pritiska uz koju su ispraćeni u Katar. Ta očekivanja čitavog našeg naroda, stavljena su na ove momke iz najlepših nada. Kao plod najveće ljubavi Srba prema Najvažnijoj sporednoj stvari.
Igra koja nas najviše ranjava u nama budi najsnažnije emocije.
Umesto rutinskog izdanja Orlova protiv Kameruna, videli smo potpunu promenu. Tokom četiri dana smo kolektivno prešli put od maksimalne euforije, do računanja gol-razlike za eventualni prolazak dalje. Rad na kontinuitetu kao da je preko noći izgubio značenje. Od pobednika do potpune blokade na svim poljima. Kao da je ponovo 2006. ili 2008. ili 2012. ili 2016. ili 2018… Razumete već.
Iz druge, veoma važne perspektive, stigli smo na Mundijal, iako početak kvalifikacionog ciklusa to nije najavljivao. Prevazišli smo promene u stručnom i igračkom štabu, kao i partije za zaborav. Prvi put od 2010. godine, u nama postoji fudbalska euforija. Pored toga što je cela nacija od danas u 13 časova duboko razočarana, ovaj poraz ne sme da označi potpuni sunovrat svih očekivanja. Izuzetno je važno da se posle ovoga podignemo. Da od ovakvog razvoja događaja napravimo podsticaj za još veći rad, kontinuitet i rešenost, temelj za naredne pobede. Znamo kako izgleda odustajanje.
Titula najzanimljvije utakmice na dosadašnjem Mundijalu teško da će ikoga utešiti. Bolje da smo uz Murinjovski bunker zatresli mrežu u 57. minutu za skromnih 1-0. Stranci ne bi imali materijala za hajlajtse, ali bismo zato mi imali četiri boda. Ovako je bilo eksperimentisanja, juriša, golova i promašaja, ali i potpunog vraćanja protivnika u meč.
Samo selektor i Orlovi bi mogli da daju odgovor na pitanje zašto su duže od apsolutno neophodnog na terenu bili igrači, koji su usled povreda fizički nespremni i zašto smo bili u presingu nakon ubedljivog vođstva, uz zakasnele reakcije.
Vremena je ostalo dovoljno za pripremu poslednje utakmice grupne faze, kako nam ne bi postala poslednja na Mundijalu u Kataru. Nakon večerašnje pobede Brazila, šanse za prolazak dalje su tu i veoma su realne. Vera u pobedu nad Švajcarskom je ponovo prisutna. Kao da se Kamerun nije ni desio. Međutim, prvo treba skočiti i odigrati protiv našeg najznačajnijeg protivnika onako kako znamo da možemo. I moramo.
Pratite SidelineSRB na Instagramu.