Umesto sličica, čelnici Barselone i Juventusa menjali su Artura Meloa i Miralema Pjanića, stvarajući polemike o validnosti finansijskog fer-pleja i budućnosti transfera. Kako posluju najbogatiji i kakve su šanse da klubovi ograničenih budžeta ravnopravno zaigraju sa najvećima?
Pjanić i Melo, razmenili su dresove u dogovoru Bjankonera i Blaugrane, što je katalonskom klubu donelo 12 miliona evra. Proces koji se na španskom naziva trueque. Navijači Barselone su nezadovoljni ovim ishodom, mada, mišljenje sa tribina odavno nije važno.
O idealizmu nema reči, jer je Pjanić još 2009. izrazio veliko interesovanje da zaigra u dresu Real Madrida.
Trampa popularnog Pjace za Meloa predstavlja jedno od idejnih rešenja za prelazne rokove u budućnosti. Menjaže bi olakšale posao klubovima i zakomplikovale život fudbalera, kojima je ionako teško da se približe eliti.
Pritom, treba imati u vidu da velikani poput Reala, Barse i Sitija, nisu u basnoslovnom budžetskom suficitu, uprkos zarađenim milionima. Veličina kluba se danas meri visinom deficita stečenog kroz trofejne sezone. Kupovna moć definiše i stepen fleksibilnosti UEFA prema klubu, a prohtevi rastu. Nema štednje, ukoliko pretendujete na završne faze Lige šampiona.
Mesto u uskom krugu najbogatijih se teško stiče, ali obezbeđuje prednosti nezamislive klubovima koji pokušavaju da se ustale u velikim evropskim takmičenjima i steknu pristup zvučnim igračkim imenima.
Nakon što se klub ustoliči u očima javnosti kao vodeća sila na tržištu, neophodno je uprava da taj imidž održava. Po svaku cenu.
Relevantnost u minusu
Hose Manuel Gaj de Liebana, španski je ekspert za ekonomiju fudbala. Navodi da je Barselona na prvoj poziciji deficita sa čak 506 miliona evra tokom prethodne godine i dvostruko većim prihodima, koji se moraju održavati kako bi klub opstao.
Naravno, gde su troškovi, tu je i Real sa pozamašnih 316 miliona evra dugovanja, tokom istog vremenskog perioda, uprkos prihodu od 757 miliona evra, u koje nisu uključeni transferi.
Očekuje se da zaduženja klubova na globalnom nivou porastu, usled pandemije Kovida i da će trenutna situacija doprineti destabilizaciji neodrživog stanja, kada su u pitanju iznosi transfera.
Na scenu stupa finansijski fer-plej kojim se u teoriji garantuje ograničavanje troškova klubova, kako ne bi došlo do sticanja nedozvoljene prednosti na terenu. Cinici bi rekli da FFP je izgubio svaki privid legitimnosti. Zbog kršenja ovog postulata, sankcionisani su Mančester siti i PSŽ, ali su novčane kazne tokom perioda žalbi postale simbolične.
Pravilo po kojem se utakmice dobijaju tokom devedeset minuta igre, ostalo je u u XX veku. Meč počinje mnogo pre nego što sudija dune u pištaljku.
Timovi se grade transferima tokom čitavog leta, forma brusi u predsezoni, a onda počinje Liga šampiona. Najveće klupsko fudbalsko takmičenje donosi ogroman priliv sredstava koji omogućava normalnu svakodnevicu sportskim radnicima, kada se isključe reflektori i utihne buka sa stadiona.
Jaz između najbogatijih i svih ostalih neprestano raste, a budžetska nejednakost se jasno vidi na terenu, osim u retkim slučajevima kada neočekivani heroj savlada ubedljivog favorita.
Kada god prošla Korona, panorama će biti ista. Ostaje nam da posmatramo sportsku potvrdu životne konstante: bogati su u svom svetu i ne igraju kao svi ostali. Čak ni fudbal.