SidelineSRB, predstavlja moj formalni ulazak u novinarske vode. Evo nekih stvari koje sam naučila za četiri godine izveštavanja.
Spisak ne prati nikakav redosled važnosti i svakako nije konačan. Stavke poređajte po sopstvenoj želji.
Krećemo!
-Ljudi vole kada ih saslušate. Životna univerzalija.
-Osećaj dobijanja nove akreditacije ne može nikada da dosadi.
-Kao ni pune hale i stadioni, odakle god izveštavali.
-Kišobran ne pozajmljujte, osim ako niste spremni na to da ga više nikada ne vidite.
-Za snimanje audio-materijala, prvo valja uzeti vazduh, pa onda pritisnuti crveno Record dugme. Možda zvuči izuzetno očigledno. Međutim, meni je postalo jasno u momentu kada sam prvi put čula svoj glas u montaži.
-Telefon se ne nosi na teren bez zaštite, inače nastanu prizori poput ovog…
-Lid (uvod u tekst) je svetinja. Uz naslov je presudna razlika u tome hoće li čitalac kliknuti na vaš tekst ili ne.
-Nikada ne pretpostavljajte.
-Informacija ima rok trajanja. Ako se ne upotrebi na vreme, može da se baci u prvu kantu.
-Mejl mora redovno da se proverava. Donekle iritantna činjenica, važna za gotovo svaku profesiju.
-Kinezi tejpovi su jako bitni.
-Tri jezika po tekstu je nažalost previše. To je bila moja poliglotska utopija u sezoni 2015/16.
-Gde god je moguće, nosite flašicu vode.
-Jedno čitanje teksta pre objavljivanja obično nije dovoljno. Potkrade se greška u kucanju.
-Ljudi su ljudi. Bez obzira na to da li su početnici, urednici ili profesionalni sportisti.
-Velika takmičenja ne bi mogla da funkcionišu bez volontera.
-Eksterna baterija uvek mora da bude u rancu, a kablovi se ne vade bez potrebe.
-Od stavljanja žiga na sopstvene fotografije glava ne boli.
-Tagovi na svemu što radite su obavezni.
-Povremeno je dobro napraviti drugačiji vizuelni identitet.
-Entuzijazam će se neminovno gubiti. Do god se vrati, dobro je.
-Foto-reporteri umnogome olakšavaju posao svakom novinaru. Sve to dok nose dvadesetak kila opreme, po svim vremenskim uslovima.
-Strpljivi ljudi su zaista blagoslov, zajedno sa onima koji zaista vole svoj posao. Pored takvih osoba je milina biti.
-Vodootporna obuća se podrazumeva. Nikada ne znate na kakvu ćete situaciju naići.
-Ant(e)rfile.
-Broj žena u sportskom novinarstvu je porastao od vremena kada sam ja počela da se bavim ovim poslom. Zbog toga mi je izuzetno drago.
-Nekada je zdravo isključiti sve notifikacije.
-Štampani protokoli posle svake četvrtine nisu potrebni. Čuvajmo okolinu.
-Postoje stvari koje ne mogu da ispadnu savršeno iz prve.
-Prijatelji će misliti da imate magičnu mogućnost da ih uvedete na svaku utakmicu. Zbog toga će solidan broj poznanika naprasno želeti da se sprijatelji.
-Okolini ćete na mahove biti kombinacija lajvskora, vesti i kladioničarskog savetnika. Za ovu poslednju ulogu sebe ne preporučujem.
-Pitanja na temu: ,,Kako žena može da prati sport?” su suvišna.
Za sve ostalo, sačekaćemo neku drugu priliku. Priču o tome kako je SidelineSRB nastao, verovatno znate. Ako ne, možete je pročitati ovde.
Hvala svima koji sve ovo vreme podržavate moj rad. Idemo dalje! 🙂