SidelineSRB, predstavlja moj formalni ulazak u blogerske, a zatim i novinarske vode. Evo nekih stvari koje sam naučila za četiri godine izveštavanja.
Spisak ne prati nikakav redosled važnosti i svakako nije konačan. Stavke poređajte po sopstvenoj želji.
Krećemo!
-Ljudi vole kada ih saslušate. Životna univerzalija.
-Osećaj dobijanja nove akreditacije ne može nikada da dosadi.
-Kao ni pune hale i stadioni, odakle god izveštavali.
-Kišobran ne pozajmljujte, osim ako niste spremni na to da ga više nikada ne vidite.
-Za snimanje audio-materijala, prvo valja uzeti vazduh, pa onda pritisnuti crveno Record dugme. Možda zvuči izuzetno očigledno i automatski. Međutim, meni je postalo jasno u momentu kada sam prvi put čula svoj glas u montaži.
-Telefon se ne nosi na posao bez zaštite, inače nastanu prizori poput ovog…
-Lid (uvod u tekst) je svetinja. Uz naslov je presudna razlika u tome hoće li čitalac kliknuti na vaš tekst ili ne.
-Nikada ne pretpostavljajte.
-Informacija ima rok trajanja. Ako se ne upotrebi na vreme, može da se baci u prvu kantu.
-Mejl mora redovno da se proverava. Donekle iritantna činjenica, važna za gotovo svaku profesiju.
-Sadržaj treba najaviti u dogledno vreme. Zbog svih predivnih elektronskih analitičkih faktora o kojima štampani mediji ne moraju toliko da se brinu.
-Kinezi tejpovi su jako bitni.
-Tri jezika po tekstu je nažalost previše. To je bila moja poliglotska utopija u sezoni 2015/16.
-Gde god je moguće, nosite flašicu vode.
-Jedno čitanje teksta pre objavljivanja obično nije dovoljno. Potkrade se greška u kucanju.
-Ljudi su ljudi. Bez obzira na to da li su početnici, urednici ili profesionalni sportisti.
-Velika takmičenja ne bi mogla da funkcionišu bez volontera.
-Eksterna baterija uvek mora da bude u rancu, a kablovi se ne vade bez potrebe.
-Od stavljanja žiga na sopstvene fotografije glava ne boli.
-Tagovi na svemu što radite su obavezni.
-Povremeno je dobro napraviti drugačiji vizuelni identitet.
-Entuzijazam će se neminovno gubiti. Do god se vrati, dobro je.
-Foto-reporteri umnogome olakšavaju posao svakom novinaru. Sve to dok nose dvadesetak kila opreme, po svim vremenskim uslovima.
-Strpljivi ljudi su zaista blagoslov, zajedno sa onima koji zaista vole svoj posao. Pored takvih osoba je milina biti.
-Strpljenje je nešto što čemu ću se i ja naučiti.. Nekada.
-Vodootporna obuća se podrazumeva. Nikada ne znate na kakvu ćete situaciju naići.
-Ant(e)rfile.
-Broj žena u sportskom novinarstvu je višestruko porastao od vremena kada sam ja počela da se bavim ovim poslom. Zbog toga mi je izuzetno drago.
-Nekada je zdravo isključiti sve notifikacije.
-Štampani protokoli posle svake četvrtine nisu potrebni. Čuvajmo okolinu.
-Postoje stvari koje ne mogu da ispadnu savršeno iz prve.
-Prijatelji će misliti da imate magičnu mogućnost da ih uvedete na svaku utakmicu. Zbog toga će solidan broj poznanika naprasno želeti da se sprijatelji.
-Okolini ćete na mahove biti kombinacija lajvskora, vesti i kladioničarskog savetnika. Za ovu poslednju ulogu sebe ne preporučujem.
-Posle nekog vremena pitanja na temu: ,,Kako žena može da prati sport?” postanu zaista nebitna.
-Ima utakmica posle kojih ne razumete zašto bi se iko drogirao.
Za sve ostalo, sačekaćemo neku drugu priliku.
Priču o tome kako je SidelineSRB nastao, verovatno znate. Ako ne, možete je pročitati ovde.
Za četiri godine se završi fakultet (bejah na drugoj godini kada sam napravila sajt), zatim master, upiše se i doktorat. Isprate se najveća klupska i reprezentativna takmičenja iz najlepše moguće perspektive. Prođe šestina mog dosadašnjeg života.
Hvala svima koji sve ovo vreme podržavate moj rad. Idemo dalje! 🙂