Nedelju dana pre Večitog derbija, nova tuča navijača. Na dan kada su Zvezda i Partizan igrali utakmice u istom terminu, došlo je do krvavog sukoba, posle kojeg je jedan od učesnika tuče završio na reanimaciji. Srpski fudbal izmlaćen je po ko zna koji put, a krivica se i dalje traži na pogrešnim mestima.
Momak koji se večeras bori za život, posečen je mačetom. Kako navode iz Hitne pomoći, nema ni trideset godina. Ovakva sečiva se nalaze među novijim rekvizitima u ionako već širokom arsenalu huliganskog oružja. Sam psihološki efekat je neslućeno jači od noža. Iako je, kao i toliko puta ranije, ovo trebalo da bude ,,samo” tuča.
Međutim, tuče odavno nisu ,,one prave”, o čemu mogu posvedočiti starije generacije navijača, ultraša – kako vam drago. Bilo je nečuveno da veliki broj momaka napadne samo jednog ili da se protivnik porazi uz pomoć oružja.
Telo, snaga, adrenalin i poneki oportunistički element: kamen, daska, cigla bili su dovoljni tim prvim generacijama. Kao i sada, poenta je bila pobediti, uz jednu veliku razliku. Tada je bilo dovoljno poniziti protivnika do nekog narednog puta. Danas se otvoreno ide na ozbiljno povređivanje, sakaćenje, ubijanje. Navodno, fudbal je kriv za sve.
Mnogi ne dočekaju narednu tuču, a hiljade života je tokom godina ugašeno ili uništeno. Čitave familije su zavijane u crno, gubeći sinove, braću, drugove, očeve, muževe. Svi oni, prerano poginuli, nisu ni dočekali da iskuse život u potpunosti. Nisu imali kada, jer je njihovo vreme prekinuto često i pre nego što su zakoračili u dvadesetu.
I tako već godinama. U ponoru srpskog fudbala, objasnite nečijoj majci zašto je izgubila sina ili drugoj, šta je vredno toga da sina vidi možda poslednji put – pre obične ligaške utakmice.
O tome koliko nam je društvena logika jača strana, svedoči i zastupljeni stav da je u celom današnjem hororu: ,,najveći problem i uzročnik krvoprolića bila organizacija Superlige”.
Naime, Večiti su na Marakani, odnosno JNA igrali svoje mečeve sa početkom od 17 sati. Trebalo je, kažu mnogi, da se termin pomeri. Da se domaćinstva postave sa najmanje danom pauze. Tako bi valjda šansa za konflikt bila smanjena. Osim što zaboravljaju najosnovniju činjenicu: šansa za konflikt postoji uvek i svuda, a par sati ili dana lufta neće to promeniti. Do sad svakako nisu.
Što nas dovodi do najvećeg pitanja: zašto je u potpunosti normalizovano nasilje?
Zašto je lakše okriviti Superligu, nego one koji ne mogu da se suzdrže pred utakmicu koja veze nema sa suparničkim taborom? Ako navijači za toliko ne mogu da izdrže bez makljanja u apsolutno svakoj prilici, čemu sve? Da li sport staje zbog toga? Ili je već odavno iscipelaren…
Sa ovim dilemama i tenzijama dočekujemo Derbi plej-ofa. U nadi da se sa tribina neće oriti još novih imena stradalih mladića.
Inače, Partizan je pobedio Borac sa 5:0, dok je Zvezda savladala Zemun sa 3:1. Za slučaj da je ikoga briga.