Nije se desilo čudo. Reprezentacija Srbije ispala je sa Svetskog prvenstva porazom od Brazila 0:2. Moglo je drugačije…
Prvi gol smo primili jeftino, kao protiv Švajcaraca; barem bez uticaja sudija na prednost protivnika. Drugi, iz prekida i to od reprezentacije ubedljivo nižih igrača. Večeras je Nejmar nadigrao celu srpsku odbranu. Kada jedan igrač, okružen šestoricom, sedmoricom, uspe da ispuni svoju zamisao, ostalo pada u vodu. Fizička snaga nije bila od presudnog značaja, već lucidnost pasova Brazila.
Pohvalno je što Orlovi nisu prešli u čistu defanzivu nakon prvog primljenog gola, već su ostavili sebi šansu za preokret. Gotovo 70 minuta je Srbija zaista trčala. Dva šuta u okvir gola, više pretrčanih kilometara pokazatelj su jasne želje. Izostala je ideja; na terenu, na klupi.
Zato su pretrčani kilometri bačeni u prazno, zajedno sa svim uspešnim startovima.
Bližio se kraj utakmice i povratak za Beograd. Nemoć se videla na Krstajićevom licu dok su Brazilci smireno trošili preostalo vreme. Narednu fazu takmičenja dočekuju kao prvi u grupi.
Posle večerašnjeg poraza, najveća žal ostaje za Švajcarskom. Da su Orlovi protiv Švajcaraca izvukli makar remi, ne bi došli u nezavidnu poziciju borbe za opstanak. Analiza Mundijala se neminovno pretvara u pitanje: ,,Šta bi bilo kad bi bilo?”. Iz Rusije nosimo tri boda. Nažalost, nedovoljna.
Ovo Svetsko prvenstvo je poslednje za neke od standardnih prvotimaca Srbije. U narednom takmičarskom ciklusu uslediće omražena, ali neizbežna smena generacija. Talentovanih fudbalera imamo. Traži se trener koji bi talenat uklopio u sistem.