Srbija ide na Brazil. Posle radosti i crnih orlova, naša reprezentacija se bori za opstanak. Navijački duh ne izostaje, dok nada u pobedu nad onim sto je ostalo od termina Jogo bonito živi od petka. Ako pobedimo, opraštaju se i zlatiborske zore.
Još nekoliko sati je ostalo do sudbonosnog susreta. U maniru srpskog optimizma, zaboravlja se loša odbrana, nedostatak realizacije u napadu, vezni red koji uprkos posedu ne pravi razliku. Pamte se fenomenalan gol Mitrovića i naleti kohezije među igračima Mladena Krstajića.
Na oba odigrana meča, Srbija je nastupila kao pravi tim. Uigranost reprezentativaca Srbije umnogome je doprinela stvaranju gol šansi. Međutim, smislenost na terenu ne traje dovoljno.
Iako su znatno stabilnije ušli u meč protiv Švajcaraca, Orlovi su skinuli nogu sa gasa pre vremena. Jedan od odlučujćih faktora u konačnom ishodu; ostavljajući po strani VAR, nedostatak istog i sudijske kriterijume.
Umesto da snažan tempo drže sve dok ne slome protivnika, naši fudbaleri kao da se plaše sebe, svoje moći, uspeha. Nešto kvrcne oko pedesetog minuta i tu je kraj. Ukoliko protivnik ne iskoristi preostalo vreme, pobeda je naša. U suprotnom, znate i sami.
Pored ratovanja protiv sopstvene glave, Orlovi napadaju (nadam se) jedan od najvećih fudbalskih ideala XX veka. Brazilski jogo bonito. Doslovno lepa igra, ples po terenu sa loptom koji povezujemo sa Ronaldinjom (pravim) Ronaldom, Romariom.
Stariji u dahu prepričavaju driblinge Pelea mlađim generacijama koje nisu imale čast da ga uživo gledaju.
Naravno, večeras nema ni Ronaldinja ni Pelea, ali je ostao mit. Protiv Srbije će delove brazilskog ideala nositi Nejmar i znatno manje talentovana družina. Navijači Karioka u drečavo žutim dresovima smatraju da je ovo više nego dovoljno za pobedu.
Za promenu, nacionalnih tenzija nema. Ni političkih. Svako navijačko prepucavanje, bazirano je na sportu. Tako biva kada protivnike razdvajaju okeani.
Dok u Srbiji vlada strepnja da li ćemo biti pukovnici ili pokojnici, u Moskvi će se igrati fudbal. Bez uvredljivih poruka, tuča, spornih zastava i natpisa. Ako pobedimo, opraštaju se svi pokidani živci. Ako izgubimo, biće to nacionalna sportska tragedija. Do narednog puta.