Ni pobeda, ni remi. U jeku maksimalnog entuzijazma za srpsku reprezentaciju i početka iz snova, Orlovi su poraženi sa 1:2 od selekcije Švajcarske. Umesto slavlja zbog ulaska u osminu finala, ekipa Mladena Krstajića pognute glave je napustila teren. Naši navijači, pokisli i promrzli, ponovo su propatili. Ne samo zbog fudbala, već i zbog sudije.
Početak susreta nije najavljivao ovakav epilog. Gol za Srbiju pao je već u petom minutu. Aktivan napad, nekoliko uzastopnih šansi; pas Dušana Tadića za Aleksandra Mitrovića… Gol! Više nego dovoljno za pevanje Mitro’s on fire i sigurnost u sasvim rutinsku pobedu.
U narednih desetak minuta, Orlovi su tražili drugi pogodak. Srbija je na terenu delovala borbeno i smisleno, što je dodatno pojačavalo optimizam navijača. Osmina finala, bila je opipljiva. U međuvremenu, Švajcarci su koristili neujednačen kriterijum arbitra Feliksa Briha, izvlačeći faul za faulom. Srpski vezni red, markiran je žutim kartonima.
Drugo poluvreme otvorile su sve ozbiljnije prilike za Švajcarsku. Za razliku od Orlova koji su spustili tempo, iz neobjašnjivih razloga, Švajcarci nisu propuštali šanse za otvoren šut. U 55. minutu Džaka je izjednačio na 1-1. Šok.
Dok je albanska strana slavila sa simbolom crnog orla na grudima, naši fudbaleri su bili zatečeni. Srbija iz prvog poluvremena, doživela je najgoru vrstu preokreta. U veznom redu, kretalo se stihijski. Odbrana je imala više rupa od švajcarskog sira. Želja nesumnjiva, ali nedovoljna. Sve je jasniji bio proboj nestabilnog mentaliteta koji generacijama krasi izdanja domaćoh fudbalera.
Osim drugog gola za Srbiju, izostao je i VAR. Umesto dosuđenog penala na račun povlačenja Mitrovića od strane dvojice protivničkih igrača, njemu je sviran faul. Skandalozna odluka jer je Mitrović pao baš u šesnaestercu.
Kolarov je besan zbog suđenja na Svetskom prvenstvu. #svetskoprvenstvo #WC2018 #Kolarov pic.twitter.com/wylOoYIgZd
— Sport Klub (@sportklub) June 22, 2018
Orlovi su nastavili sa promenama tempa: sporo pa reakciono. Sami, bez podrške na udvajanjima, i dalje su čuvali rezultat. Nestala je sva borbenost, da bi mrežu Vladimira Stojkovića zatresao Šaćiri.
Sunovrat.
Odbrana je u potpunosti zakazala, a Stojković je bio ostavljen jedan na jedan sa Švajcarcem albanskog porekla. Stojković je uklizao levo. Lopta je prošla tik pored njega i završila u desnom uglu naše mreže. Usledila je potpuna euforija protivničkih igrača i novi ,,crni orao”. To je bilo to.
Četiri minuta nadoknade, tokom kojih igrači Srbije nisu imali šta da urade sem da ne nasednu na provokacije. Tako je i bilo. Vinovnik Feliks Brih je svirao kraj, naša selekcija je smireno napustila prepuni stadion. U uglovima, mali broj Švajcaraca, slavio je sa najrazličitijim rekvizitima.
Naši i ruski navijači ostali su da kisnu. Poraz je gorak. Način poraza, još je gorči. Gubitak snage na terenu, za mnoge je gori od tri ili četiri gola razlike. Ponovo se postavlja pitanje: ,,Zašto se tako lako izgubimo u ključnim momentima?”
Umesto laganog ulaska u osminu finala, sada se borimo za opstanak. Srbija ima tri boda od pobede nad Kostarikom, a sudbonosni susret će zaista biti protiv Brazila. Zarad kalkulacija bi koristilo da Švajcarci izgube od Kostarike, što je malo verovatno.
Od spasa na Svetskom šampionatu, deli nas jogo bonito za četiri dana. U nadi da će se naš tabor do tada izboriti sa defetizmom i neujednačenom odbranom.