Dilema savremenog fudbala: zašto su derbiji izgubili draž?

U četvrtak i petak odigrana su dva derbija: jedan važan Evropi, drugi važan nama u Srbiji. Oba završena minimalnim rezultatom, ne izazivajući veliku euforiju navijača. Da li je ovaj nedostatak pompe do nas ili do fudbala?

Pirotehnika derbi
Pirotehnika je uvek tu da ulepša derbije. Foto: FK Crvena zvezda

U četvrtak uveče pratili ste El klasiko u polufinalu kupa Kralja. Jedna od glavnih svetkovina evropskog fudbala prošla je prilično tiho. Mnogo povređenih igrača, mlaka igra. Autogolom je Militao doneo Blaugrani pobedu od 1-0 na stadionu Santijago Bernabeu

Pre nekoliko godina bi datum najvećeg španskog derbija bio uredno pribeležen mesecima unapred. Ovonedeljnog El klasika sam se setila dva sata pre početka susreta, dok sam pakovala laptop za 26. kolo Evrolige. Rezultat sam osmotrila u Areni. Ništa specijalno. Doživljaja verovatno neće biti ni u predstojeća tri Klasika, koja nas očekuju tokom narednog meseca.

Dan nakon španskog u Beogradu je odigran naš 169. Večiti derbi. Sinoć je na stadionu Rajko Mitić Zvezda savladala Partizan. Jedini gol na utakmici posigao je Vigo. Lepršave igre nije bilo, mada je sigurno niste ni očekivali. 

Zvezda je pobedila u svom devetom uzastopnom derbiju, a Partizan je 450 minuta bez gola. Impresivni podaci ali one visoke energije, po kojoj je Večiti derbi postao poznat u svetu – nema. Ključne poteze oba tima zaboravićete do ponedeljka, nakon standardnog vikend-klubašenja i rekapitulacije na poslu uz jutarnju kafu.

Datum derbija se pominjao nekoliko dana sredinom februara, najviše na društvenim mrežama. Prvi mart, drugi… Na kraju – treći. To bi bilo to. Marakana nije bila rasprodata na dan utakmice, što dovoljno govori o interesovanju ljubitelja sporta za domaći derbi. Smrzavati se zbog fudbala za većinu više nije vredno toga.  

,,Ako hoćete bolji fudbal, idite gledajte Premijer ligu. Platite kartu 150 funti pa gledajte lep fudbal“, izjavio je trener crveno-belih Miloš Milojević, opravdano zadovoljan pobedom svoje ekipe.

Možda je stvar u nama, možda u našem fudbalu, koji već godinama pokazuje samo kratke bljeske lepote i epizode takmičarske blistavosti. Dovoljno da navijače oba tabora održe u sportskom životu, ali ne na stadionu svakog vikenda. Naravno, to ne znači da će fudbal prestati da nam bude važan. Reč je o sportu koji nas pokreće i boli više od ijednog drugog. Jednostavno smo se zajedno promenili – sport i mi koji ga pratimo. 

Više nema istinskih plejmejkera, koji svojim golovima zaustave ceo svet i postanu nosioci slave svoje ekipe, kao ni nedodirljivih timova. Posmatrajući evropski fudbal, padali su Barselona i to više od Reala; zatim Liverpul, Junajted, Čelsi, Inter, Juventus… Doba ubedljivih favorita je završeno što bi fudbal trebalo da čini neuporedivo zanimljivijim.

Zaista, svako može pobediti svakoga. Barem jednom. Zato i vidimo senzacije klubova poput Alkojana. Međutim, vidno je razdvajanje najbogatijih od svih ostalih, što čini najveći narodni sport nedostupan narodu. Konkurentnost liga iz zemalja sa nižim fudbalskim koeficijentom ne može porasti tek tako, a kružok evropskih bogataša nema potrebu da doprinese kvalitetu fudbala na našim prostorima. Zato svaka balkanska pobeda u Evropi nosi veću težinu.

Šrafovi su zamenili superzvezde

Nesuđeni evropski Superligaši sve su udaljeniji od prosečnog ljubitelja sporta, a tempo igre, zgusnut kalendar takmičenja i savremene taktike čine da više nemate deset godina uz svoje najdraže fudbalere. Kako će se navijači poistovetiti sa novim igračima ako u klubu provedu samo dve sezone? Penzionisane su gotovo sve one face koje su za planetu činile fudbal. 

Umesto njih, smenjuju se prezimena veoma talentovanih momaka koji su u potpunosti zamenljivi. Poziciona igra za koju su stvarani predviđa automatske izmene. Kao u igrici, današnji treneri najvećih klubova imaju sasvim dovoljno opcija da zamene koga god treba. Zadatak svakog fudbalera je jasan: biti šraf u mašini koju montira šef struke sa svojim pomoćnicima. Bez individualnog isticanja. Dakle, nema mesta za nekog novog Rivalda, Adrijana, Ronaldinja i ples sa loptom koji jednostavno teče.

Budućnost sporta ne predviđa ni igrače poput Busketsa, koji je u četvrtak uveče odigrao svoj 46. El klasiko. Neki naredni Busketsi imaće sreće ako odigraju više od tri profesionalne sezone na vrhunskom nivou.

Ovde se vraćamo u vreme vikenda. Kada pravimo osvrt na fudbal kao takav. Sa dilemom kako je moguće da nam ponovo bude stalo do fudbala kao ranije. Kada nema više bogova, a većinu ideala smo prerasli.

Pratite SidelineSRB na Instagramu i pretplatite se klikom ovde.