Jubilarni 160. Večiti derbi obeležila je standardno velika količina pirotehnike, dva penala i samo 22 hiljade rasprodatih karata. Dok traje sumiranje utisaka, ostaje pitanje zašto je oko 20 hiljada ljudi stadion zamenilo kaučom.
Monotono prvo poluvreme je odmaklo kako je moralo. U nastavku je viđen znatno bolji fudbal, manje prekršaja i tri gola. Ben zatresao mrežu iz penala u 60. minutu igre, da bi Aleksa Vukanović svoj prvi gol u crveno-belom dresu dao dvadeset minuta kasnije.
Pred sam istek drugog poluvremena, prednost je smanjio Rikardo Gomeš, takođe iz penala. Uprkos nešto žustrijem tempu u narednih pet minuta i crvenom kartonu za Pavlovića, nije se došlo do promene rezultata. Arbitar Novak Simović, svirao je kraj: rezultat je 2:1 za Crvenu zvezdu.
Dok se grad u gužvi standardnoj pred veće mečeve spremao za kakav-takav praznik srpskog fudbala, ja sam dosadašnji najtopliji dan u godini provela sa temperaturom, na relaciji: krevet – kauč. Jedna karta je propala, ali šta je bilo sa ostalih 20 hiljada gledalaca, čije su stolice zvrjale prazne?
Iako je najveći srpski fudbalski dan odavno izgubio na iskonskoj čari koja navijače širom regiona tera u redove ispred blagajne od ranog jutra, Večiti derbi je s pravom i dalje rangiran u svim relevatnim top 10 listama velikih svetskih fudbalskih utakmica.
Što nameće pitanje, da li je današnji derbi bio nedovoljno atraktivan usled relativno velike bodovne razlike, činjenice da je radni dan ili nečeg trećeg?
Zvezda je ubedljivo prva na tabeli sa 48 poena, dok je Partizan trenutno peti sa 30. Uz mnogo veću neizvesnost se čekao rezultatski rasplet u meču drugoplasiranog Radničkog i trećeplasiranog Čukaričkog, završenog sa 2:2.
Stranci koji oduševljeno slikaju i snimaju svaki pokret na stadionu, pa odgledaju čitav Derbi kroz objektiv, gladni su pirotehnike, srčanog skandiranja i melodija pesama na jeziku koji ne razumeju. U pitanju su impresivne scene retko viđene na velikim evropskim mečevima. Scene na koje su kod nas navikli i najmlađi navijači.
Da li se domaća publika prezasitila, poput fudbalera čije noge su neretko teške posle priprema? I da li je ipak lakše gledati direktan prenos iz udobnosti svoje (ili tuđe) dnevne sobe, uz omiljeno piće u ruci i daljinski upravljač za kontrolu buke, kako navijačke, tako komentatorske?
Zašto je verovatnije da korisnici društvenih mreža postave svoju sliku sa neke inostrane niželigaške utakmice, u poređenju sa superligaškim susretima?
Konačno, zašto su doskorašnji posetioci ligaških utakmica zamenili stadion kaučom?
Pitanja je mnogo, a odgovori su različiti i neretko mogu posvađati čitave familije. Jubilarni, 160. derbi je završen i to bez suvišnih tenzija, a vi svoje odgovore pronađite do narednog susreta Večitih.