Mesec jul označava osmi rođendan sajta SidelineSRB. Ideja o malom blogu, nastala jednog pretoplog popodneva, ušla je u devetu godinu postojanja u digitalnoj sferi.
The month of July marks 8 years of SidelineSRB. Not bad for a small project that started in my old living room. I covered your favorite teams winning… And losing. I also reported on the Serbian National Team in almost everything featuring a ball. This labor of love remains my longest project and I wish to thank you for being its key part. I will continue to lead you through everything involving sport, in a multitude of languages, POV multimedia and – no clickbait.
Tokom proteklih godinu dana sam izveštavala sa najvećeg broja događanja, ako posmatramo period nakon završetka pandemije. Pisala sam o pobedama i porazima vaših najdražih timova, uz besane noći protkane transferima. Čitali ste o reprezentaciji Srbije u gotovo svemu što podrazumeva loptu, uz tematska osveženja u vidu umetničkog klizanja i ritmičke gimnastike.
Sve smo pratili – zajedno. Kao i do sada, uklapaju se uloge one koja piše i vas koji čitate. Jedni bez drugih ne mogu da postoje. Stoga vam, kao i uvek – veliko hvala!
Hvala vam što podržavate moj rad kroz svaku fazu, još od vremena kada nisam bila sigurna kako ću sve postići.
Hvala što me jednako bodrite kroz viral, složene kolumne, koje zahtevaju višenedeljni pristup, ekskluzive koje drugi ,,pozajme“ bez potpisa ili kada me na prijavi za akreditacije ne udostoje odgovora. Srećom, broj potonjih epizoda se iz godine u godinu smanjuje. Znate…Vas je sve više. 🤍
Uprkos sezonama koje prolaze, usponima, padovima i vremenu koga nema uvek, ljubav prema sportu i sportskom novinarstvu – ostaje. Naime, kada se sve sabere i oduzme, ovo jeste najlepši posao na svetu. Upravo zato sam zadržala želju za otkrivanjem novih elemenata u izveštavanju. Ogromno mi je zadovoljstvo kada vam pokažem nešto drugačije, što prevazilazi davno ustaljene šablone.
Takođe nastojim da obezbedim prostora za ženski sport na redovnoj osnovi, ne samo kada naše kraljice, carice i lavice osvajaju najsjajnija odličja. Važno je poštovati sav trud koji vodi do podijuma.
Kad smo kod žena u sportu i dalje radim na tome da prva reakcija na devojku koja oduševljeno govori o nekom klubu ili sportskoj disciplini ne bude: „Navedi mi trojicu njihovih igrača iz sezone 1987/88 sa prosekom golova iznad četiri, sa tarzankom i bez minivala.”
Sport je za sve
Osim menjanja perspektive o tome kako sportski novinar, da ne kažem novinarka „treba” da izgleda, iskreni sam pobornik univerzalnog izveštavanja. Sportsko novinarstvo nisu samo finala Lige šampiona, selfiji sa zlatnim medaljama, najveći trofeji, Balkon pred desetinama hiljada navijača i pobede najdražih ekipa.
Mnogo je utakmica koje se ni po čemu ne ističu, takmičenja koja ne oduzimaju dah, ali o njima pišem jer znam da vas zanimaju. Izveštavanje o ligama ili sportovima koje privatno ne pratim doprinose održavanju radne kondicije u doba kada su interesantnije tematike na pauzi. Trening kondicije, a nije kardio. 🙂
Osim toga, polarizovanje globalnog medijskog tržišta (što uključuje i društvene mreže) dostiže maksimum. Na taj način ste kao čitaoci uskraćeni za perspektive koje doprinose razvoju kritičkog razmišljanja. U vremenu kada prijateljstva pucaju zbog jednog drugačijeg stava, dragoceno je strpljenje i želja za razumevanjem ,,druge strane“. Poduži način da kažem – i dalje ću izveštavati o Zvezdi i Partizanu, kao što sam radila od samog početka.
Svake godine sednem i sastavim jedan rođendanski tekst. Ovog jula nisam imala preteranu inspiraciju. Datum sam obeležila, ali bez pompe. Međutim, danas sam se podsetila činjenice da je svaka godina u digitalu velika. Konkurencija je u stalnom porastu, ljudska koncentracija u padu. Znate i sami šta od nas učini beskonačni skrol. Stoga je važno obeležiti osam godina u novim medijima. Nije mala stvar.
Sa zadovoljstvom ću nastaviti da vam predstavljam klasične, ali i one manje klasične, interdisciplinarne pristupe sportu. Sve što zanima i mene i vas, na više jezika, uz multimediju sa mobilnog telefona, kako biste mogli da vidite sve što i ja. Od pirotehnike do hajlajtsa, a bez klikbejta. To se zna.
Čitamo se, a ja grlim svoj kop.
-J