Mundijal: Summa summarum

By:
On:

Francuska je prvak sveta u fudbalu. Pobeda od 4:2, označila je kraj hrvatske bajke i vreme za sumiranje utisaka, uz najbolje i najgore primere sa Mundijala u Rusiji.

Pariz, slavlje, mundijal
Slavlje. Foto: Lucas Barioulet/AFP/Getty Images, via The Guardian

Dok Francuzi uz euforiju i povremeni vandalizam proslavljaju svoju drugu svetsku titulu, ovaj tekst predstavlja spisak ekipa koje su razočarale i oduševile ljubitelje fudbala širom planete.

Krenućemo od lošeg.

Nemačka – osvajači prethodnog Mundijala, ispali su još u grupnoj fazi. Zlatnoj boginji se ponovo približio samo Filip Lam na  ceremoniji dodele trofeja.

Na ovoj neslavnoj polovini liste, Španija zauzima logično drugo mesto. Šampioni iz 2010. godine, izgubili su se u sopstvenom posedu lopte. Pojela ih je voljena tiki-taka. 

Sveopštu zbunjenost su prikazali nepuna 24 sata pre početka turnira, kada su postavili novog selektora. Uz mlade igrače čiji je učinak daleko od Ćavijevog ili Pujolovog, bez jasnog golgetera, Španci su osuđeni na čekanje povratka stare slave.

Argentina – stav šampiona, uz standardnu hispanoameričku dozu prepotencije kada je fudbal u pitanju, nisu umeli da opravdaju.

Nedostatak autoriteta stručnog štaba i glasine da isključivo Mesi sastavlja prvi tim nisu pomogle situaciji potpunog igračkog rastrojstva. Prolazeći dok mogli na sreću, dribling, bezobrazluk.

Maradona je, svejedno bio u transu.

Brazil – vredni statističari su izračunali da je tokom Mundijala Nejmar proveo oko petnaest minuta isključivo na zemlji, fauliran. Kada znate da je to kapiten i predvodnik jedne reprezentacije, dalja objašnjenja nisu potrebna.

Umesto da opravdaju ulogu ključne fudbalske nacije, Brazilci su postali fenomenalan izvor inspiracije za kreacije poput ove:

Ili ove. Teško je odlučiti se za samo jednu.

Švedska je nesumnjivo razočarala. Pokazali su bezidejnost u ključnim momentima i nedopustivu nespremnost na penalima, koju nije mogao da neutrališe ni Kasper Šmajhel.  Uzimajući u obzir njegove reflekse i fizičku spremnost,  naslednika Pitera Šmajhela nesumnjivo čeka blistav nastavak karijere.

Srbija je kao i uvek izazvala pomešana osećanja. Činjenica da su Orlovi posle osam godina izborili plasman na Mundijal donela je euforiju, koju je kasnije potkrepilo kratkotrajno vođstvo u grupnoj fazi. Na kraju balade, vratili su se starim boljkama: neiskorišćenim šansama i lakom pucanju pod pritiskom. Iz Rusije će pamtiti VAR i sudiju Feliksa Briha sa neprežaljene utakmice protiv Švajcarske.

Neobičan Mundijal koji je obeležilo rano ispadanje favorita i naizgled utakmice bez kraja, u dobrom je svetlu prikazao  organizaciju turnira, odnose među navijačima i sleće selekcije:

Japan nije imao ni jogo bonito, ni epitet fudbalske nacije. Umesto toga, analitičan pristup igri i gotovo ceremonijalni bonton. Srčanost u nastupima za svoju zemlju ih je učinila globalno voljenim. Njihovo čišćenje tribina i svlačionica jedna je od simpatičnih anegdota ovog Svetskog prvenstva. Makar bila kliše.

Rusija se na domaćem terenu izborila do četvrtfinala. Igrajući efikasan, ali ne preterano lep fudbal.  Funkcionalno, odsečno, ruski. Dovoljno da opravda oduševljenje svojih, uvek glasnih navijača.

Tokom Mundijala, Belgija se kretala na tankoj granici između dva dela ove liste. Bronzano odličje  joj je obezbedilo jasnu prevagu ka pozitivnom utisku.

Individualni kvaliteti belgijskih igrača koji su ovo prvenstvo završili u idealnoj postavci Svetskog prvenstva i sveopšta simpatija koju je ovaj tim polako zaslužio kretanjem kroz žreb, doprineli su stvaranju jedne veoma simpatične slike o fudbalskoj reprezentaciji Belgije.

Sa igračkog aspekta, prijatno su iznenadili Hrvati. Od pobede nad Argentinom, pokazali su ozbiljan pristup igri i pretenzije, mnogo veće od prostog opstanka utakmicu po utakmicu. Finale je dovoljan dokaz uspešnog turnira i podstrek za naredna takmičenja.

Za Francusku nije potrebno obrazloženje. Postali su prvaci sveta i na kratko razgalili naciju prethodno razorenu terorizmom. Od Plavih (Les Bleus), to je više nego dovoljno.