Ole Gunar Solskjer više nije trener Mančester junajteda. Kap koja je prelila čašu, bio je fijasko protiv Votforda, koji ni Glejzeri više nisu mogli da ignorišu. Privremeno ga odmenjuje Majkl Kerik.

Solskjer
Foto: Getty

Gotovo sat vremena Crveni đavoli nisu postigli nijedan gol u sinoćnjem novom porazu. Za ekipu šampionskog legata – nedopustivo. Igrači su u tišini plakali nakon apsolutnog debakla protiv ekipe Votforda (1-4). Navijači i javnost bili su ogorčeni.

Mečevi osrednjeg tempa, retke pobede, posebno tokom ove godine i konstantno samozavaravanje Junajteda i Solskjera, obeležili su period rada sada već bivšeg šefa crvene strane Mančestera. Solskjerov Junajted je pored 251 pobede zabeležio 125 poraza i 88 remija, uz 1,81 gol po utakmici. Bez ijednog trofeja.

,,Verujem da ovo možemo preokrenuti”

Od svog dolaska u klub krajem 2018. Solskjer je pokazao entuzijazam. Pružio je utisak posvećenosti vraćanju Đavola na šampionske staze. Međutim, nakon prve sezone je postalo jasno da taj put neće biti nimalo lak. Prve sezone se u vodu bacaju, pa je kritičarima poručeno da sačekaju narednu jesen: da će tada sve postaviti na svoje mesto. Nastavka se sećate, posebno ako vam je crveni dres iz Mančestera imalo drag.

Počele su Oleove već poznate rečenice o veri u šampionski mentalitet, preokretu i gledanju napred. Izjave iz nedelje u nedelju se nisu menjale, nezavisno od rezultata. Niko ne može biti siguran da li je Ole njima pokušavao da ubedi javnost ili sebe. Tokom boravka na klupi Junajteda, Solskjer je pokazao da može gore od Dejvida Mojesa. Nije pomoglo ni dovođenje Kristijana Ronalda.

Gde je nestao fudbal?

Junajted nema prepoznatljiv stil igre, niti bilo kakvu motivaciju. Navodni napadački stil samo je usporeni film koji je čitave dve sezone bio zamoran za gledanje. Nastavio se put propasti i odvikavanja navijača od pobeda.

Ni traga od briljantnih starijih aktera, niti niz fenomenalnih mladih talenata. Ne postoji ni senka sistema, samo marketinška mašina. Navijač je potrošač, a fudbala nema. Od slavnog Mančestera je u ovom momentu ostalo samo ime. Igrači su u potpunosti odustali pod trenerom koji sa njima ne zna šta da radi i Upravom koja godinama ne ume da izabere trenera. Solskjer je poput klinca za 18. rođendan dobio preskupi auto koji nije umeo da vozi, a trogodišnji ostanak za volanom nije smeo da mu se dozvoli.

Disciplina je nestala iz prvog tima, o čemu svedoče i storiji iz noćnog provoda kapitena Herija Megvajera odmah nakon poraza od Votforda, sukobi sa navijačima na društvenim mrežama i slične noćne more kriznog PR-a.

Izuzetno je bitno naglasiti da sadašnji Junajted nije samo Solskjerova krivica. U klubu i dalje ostaju Kiran Mekena i Majk Felan, koji će ,,asistirati” i Majklu Keriku. Glejzeri su i dalje tu, uprkos intenzivnim naporima navijača da ih izbace još od doživljaja sa Evropskom superligom. Na kraju krajeva, menja se samo prezime na klupi.

Članovi Upravnog odbora Junajteda su već neko vreme bili podeljeni, izražavajući nepoverenje prema norveškom treneru. Prošao je derbi protiv Liverpula, stadion Old Traford su nadletali avioni, navijači su u hordama apelovali na smenu, a stvorena je i podela između onih najvernijih. Legat jednog od najvećih klubova neumitno propada, a realnost te činjenice je najbolje mogla da se vidi na Ser Aleksovom licu tokom poraza od Liverpula.

Sve je sakriveno pod ogroman tepih, ali četiri gola Votforda su bila previše i za prostor iza kauča. Fudbalski bogovi su konačno pogledali istraumirane fanove Đavola. Naime, dva sata nakon šokantnog poraza, mediji na Ostrvu su govorili o smeni. Čekao se još blagoslov Glejzera za zvanično saopštenje: ,,Ole će uvek biti legenda kluba i sa žaljenjem smo načinili ovu odluku. (…) Njegovo mesto u klupskoj istoriji će zauvek biti osigurano.” -navodi se u današnjem obraćanju javnosti od šest rečenica.

Kada govorimo o poštovanju, Solskjer je zahtevao isplatu naknade za sporazumni prekid ugovora. Visina sume je predstavljala glavni preduslov za miran razlaz. Naravno da se i o ovoj Solskjerovoj odluci debatuje.

Dok se jedna trenerska karijera završavala, druga je počela. Ćavi je u približno isto vreme Junajtedovog fijaska u Barseloni vodio svoj prvi meč. Barsa je savladala Espanjol sa 1-0. Uoči Ćavijevog imenovanja na stadionu Kamp Nou, povučene su paralele sa Solskjerom: izuzetni igrači koji su obeležili najtrofejnije periode svojih klubova. Žive legende o kojima se govori sa poštovanjem. Trenutno se razlikuju po tome što se o Solskjeru govori u perfektu. Poštovanje i prostor za grešku je Ole prokockao kod većine navijača.

Kod mnogih, ipak, ostaje sentimentalnost. Sećanje na šest Premijer liga i Ligu šampiona. Na slogu, slavlja i poteze kojima se divimo. Na rezultate koji su danas postali nezamislivi. Međutim, gorak ukus su ostavili: Siti, Liverpul, Lester, Everton, Vila… I nije moglo više žuči.

O naslednicima može samo da se nagađa. Jedna od zvučnijih opcija je Zidan, što u ovom momentu deluje katastrofalno. O tome u nekoj drugoj kolumni. Nedelja je ipak dan za odmor, posebno nakon onakve subote.

Pratite SidelineSRB na Instagramu.