Zvezda je poražena od CSKA. Armejci su u Moskvi oduzeli svaku nadu u duže trajanje Zvezdinog proleća. Nakon istorijskog plasmana u nokaut fazu Lige Evrope, crveno-beli su u Evropi opstali još samo dve utakmice.
Uprkos porazu, ekipa Vladana Milojevića u Moskvi nije bila nekonkurentna ili bezidejna, što se često zameralo prethodnim generacijama. Ekipi CSKA su parirali tokom većeg dela utakmice, dok je posed lopte crveno-belih bio solidnih 45%.
Gol za CSKA je postigao Džagoev u 46 minutu. Uprkos primljenom golu, Borjan je u nastavku utakmice uspeo da svoju ekipu poštedi daljeg uvećanja prednosti Moskovljana.
Međutim, ponovo je falilo konkretne završnice. Ove boljke se Zvezda neće skoro rešiti. Upravo zbog tih propuštenih šansi se Zvezda vraća u Srbiju bez bodova. Protraćiti samo jednu šansu za gol u evropskim utakmicama je u najmanju ruku (ili nogu), nesmotreno.
Pešić je sinoć promašio priliku sezone. Pas posle kojeg je bilo dovoljno loptu samo proslediti u gol Armejaca. Na sveopšte razočarenje gostiju, Pešić nije je ni potpuno dohvatio, te mreža CSKA ostala netaknuta.
Setimo se i da je Milojević u Moskvi kasnio sa izmenama. Srnić je uveden tek od 80. minuta, u situaciji kada je Armejcima bilo isključivo bitno da polako potroše preostalo vreme i odbrane svojih 1:0.
Stranci od kojih se mnogo očekivalo, sinoć nisu bili na zadovoljavajućem nivou, te je utakmica uz nekoliko spornih odluka arbitra Souze privedena kraju.
Ipak, ovo je 16 utakmica u Evropi više nego što se od Zvezde očekivalo prethodne sezone, dok je ova generacija uspela ono što druge nisu u proteklih 25 godina.
Tokom proteklih sezona, evropski mečevi crveno-belih su bili teški za gledanje. Povremeno bi se potkrala poneka koordinisana akcija na terenu ili impresivna bravura pojedinaca, za kojeg se već tada znalo da će Srbiju napustiti pre početka nove Superlige. To bi bilo sve.
Dolaskom Vladana Milojevića u Zvezdu, ekipa je polako počela da dobija koheziju. Daleko od toga da su postali u potpunosti uigran tim, ali je pogled na teren bio znatno bolji. Videli su se obrisi smislenosti, toka lopte i nastupa sa većim ambicijama od prostog čuvanja sopstvene mreže.
Nažalost, postojana su dva faktora, koja su Zvezde koštala prolaska dalje u LE:
- Fizička spremnost
- Napad
Prvi faktor je poslednjih meseci poboljšan. Među prvotimcima crveno-belih se vidi sve manje šetnje. Više se trči. Treba uzeti u obzir i činjenicu da su sasvim solidno opstali na moskovskih -13. Neki od njih čak i u kratkim rukavima.
Fizikalije su ujedno i element koji je najlakše poboljšati. Radi se sa momcima u naboju snage, kod kojih se kondicija može nadograditi relativno brzo. Samim tim, dolazimo do najvećeg problema, napada. Od početka do kraja.
Početak postoji, ali finiš dobro osmišljene akcije bi podrazumevao loptu u golu. U Zvezdinom slučaju, nedovoljno često. Crveno-beli preskaču najvažniji korak. Stignu do protivničkog šesnaesterca i… Kraj. Lopta je van terena. Tajac prekinut hukom sa tribina, razočaranih Delija i oraspoloženih gostiju.
Po utakmici se proces ponavlja još dva do tri puta. Videli smo kako su propuštene šanse na Marakani koštale Zvezdu najmanje boda protiv Arsenala.
Za ostvarenje daljih ambicija u Ljutice Bogdana, teret se mora premestiti sa odbrane na napad i ojačavanje veznog reda. Finiš i neophodni gol ostaju prioritet, zajedno sa slikom Pešićevog promašaja koja neće izbledeti narednih nedelja.